Upoznajte savršeni odbrambeni mehanizam organizma: IMUNITET
Sigurno ste primetili da vam se ponekada, iako na prvi
pogled deluje i ničim izazvano, pojave određeni simptomi koje vam telo šalje
kao jasne signale i alarm da nešto nije u redu. Recimo, nikada niste patili od
alergija, ali vam se dešava da one u nekom dobu godine samo buknu. Slična
situacija je i sa ekcemima. Pitate se šta ste pojeli, da li ste koristili neki
drugi prašak za veš ili nešto slično, ali ništa vam ne pada na pamet. Ili vam
se događa da ste u nekom vremenskom periodu skloniji upalama i infekcijama. I
opet vam se sve to čini nekako bezrazložnim. Ako ne obratite pažnju na ove
znake, može vam se desiti i nešto ozbiljnije, poput neke bolesti, do koje je
došlo zbog oslabljenosti organizma. U stvari, pravi razlog je – oslabljeni
imunitet, ili „pad“ imuniteta, kako smo skloniji da ga imenujemo.
Imunitet – šta je to, u stvari?
Reč imunitet vodi poreklo od latinske rečiimmunitas, što znači oslobođen od službe, poreza, a danas se pod ovim medicinskim terminom definiše sposobnost organizma da se odbrani od bolesti, infekcija ili neke druge biološke/hemijske pretnje. Celokupni mehanizam odbrane organizma zove se imuni sistem.
Razlikuju se urođeni i stečeni imunitet. Urođeni, baš kao
što sama reč kaže, je nešto sa čime se rađamo i on već poseduje „predznanje“ o
mnogim bolestima - prisutan je i pre pojave izazivača imunog odgovora. Na sve
ove izazivače, odnosno antigene, urođeni imunitet reaguje podjednako, tj.
nespecifično.
Organi imunog sistema
Stečeni imunitet je iskustveni, pošto se razvija postepeno – u kontaktu sa uzročnicima bolesti. Specifično reaguje na svaki antigen tako što pamti svaki kontakt i upravo to pokreće imunitet, tj. odbrambeni mehanizam, čak i posle mnogo godina nakon prvog susreta sa određenim antigenom. Najvažnije komponente stelenog imuniteta su limfociti – tzv. B i T, koji pripadaju redu belih krvnih zrnaca. B limfociti proizvode antitela koja se vezuju za antigene (npr. bakterije), a potom šalju signale fagocitima (ćelije koje možemo nazvati „čistačima“) da unište tu sintezu antigen-antitelo. Ovo se dešava iz razloga što B limfociti ne mogu sami da uđu u inficirane ćelije. T limfociti su znatno agresivniji pošto mogu direktno da napadnu i automatski unište inficirane ćelije, zaražene virusom ili napadnute kancerom.
U okviru stečenog imuniteta razlikuju se, opet, prirodno i veštački stečeni imunitet. Prirodno stečeni imunitet je imunitet koji se stiče posle preležane bolesti, zadobijene slučajno, i različite je dužine (što zavisi od samog oboljenja). Vakcinacija je, recimo, vid veštački stečenog imunog sistema, jer se stiče isključivo namernom intervencijom. Da bi se razvio u potpunosti, potrebno je ponekad da prođu čak i meseci - sve dok se organizam u potpunosti ne izbori sa stranim telom.
Postoji više faktora zaslužnih za slabljenje imunog sistema, na koje čovek, u suštini može da utiče i da ih preobrati svesno u pozitivne tačke imuniteta. Najbitniji činioci koji ugrožavaju ljudsko zdravlje i napadaju odbrambene mehanizme su:
- duvan
- alkohol
- droge
- aditivi, veštačke boje, arome
- zaslađivači, konzervansi, pojačivači ukusa
- pesticidi i hemikalije za prskanje voća i povrća
- zagađena životna sredina
- hronični stres
- manjak sna
- fizička neaktivnost
- depresija
Da bi se imuni sistem oporavio i na prirodan način vratio u
normalu, neophodno je povesti računa o adekvatnoj ishrani, postati fizički
aktivan (barem 2-3 puta nedeljno po pola sata) i svesno se potruditi da
svakodnevne navike i bioritam budu uravnoteženi i zdravi.
Šta se preporučuje od namirnica za jačanje imuniteta?
- povrće (spanać, brokoli, grašak, kelj, kupus, patlidžan, luk, bundeva, šargarepa, cvekla, paradajz, paprika, beli luk...) – jer je prepuno vitamina i minerala;
- voće (mandarine, pomorandže, nar, jabuke, limun) – sadrži obilje vitamina C koji smanjuje uticaj slobodnih radikala, kao i karotenoide – antioksidanse koji utiču na stvaranje limfocita;
- orašasti plodovi (orah, badem, lešnik, kesten) – u svom sastavu imaju omega 3 kiseline, vitamin E;
- integralne žitarice, pasulj i semenke bundeve – odlični izvori cinka koji podstiče stvaranje belih krvnih zrnaca u koštanoj srži, sprečava upale i viruse; zrna žitarice sadrže i dragoceni selen koji utiče na povecanje broja antitela i stimuliše razvoj odbrambenih ćelija;
- ovas - prepun beta-glukana, magnezijuma, cinka, joda, kalijuma, fosfora... Ujedno je i antioksidans i smanjuje simptome depresije;
- biljna ulja – obiluju vitaminom E koji usporava simptome starenja i jača ćelije zadužene za borbu protiv infekcija;
- čaj od sibirskog žen šena – štiti od infekcija i pospešuje proizvodnju belih krvnih zrnaca;
- đumbir – moćan antioksidans;
- visoko prisustvo beta-glukana u gljivama kao što su maitake, shitake, reishi i kordiceps aktiviraju bela krvna zrnca;
- dodaci ishrani – dijetetski suplementi kao dopuna ishrani sa ciljem da obezbede hranljive sastojke. Za podizanje i jačanje imuniteta značajni su suplementi koji sadrže sledeće vitamine i minerale: gvožđe, cink, selen, vitamin C, E, A, B6, B12, folnu kiselinu, D3, kao i nezaobilazno riblje ulje bogato omega 3 kiselinama.
- biljne kapi ehinacee, koprive, imele, aronije, kanabisa, propolisa, sremuša – pokazale su se kao izuzetno delotvorne i moćne kada je u pitanju jačanje imuniteta. Koren astragalusa je tradicionalan kineski lek koji se upotrebljava za lečenje prehlada i virusnih infekcija, ali i za podizanje broja belih krvnih zrnaca.
Autor: Milica Tasovac